Daljine...

Daljina... Vreme... Pa, i novac... Odluke... Ili samo sticaj okolnosti...
Sta je to sto odvaja ljude?
Da li zaboravljamo osobe koje su nam nekada bile vazne?
Da li u trci sa vremenom i svim sto nam nose neki novi dani i ljudi prepustamo zaboravu osobe koje su nekada bile deo naseg zivota i koje su nam nesto znacile?
Koliko smo u stanju ostati vezani za uspomene koje vremenom blede i koliko smo u stanju oziveti ih u secanju u trenucima kada nas zahvati melanholija?

Postoji li u vasem zivotu osoba koju ste sticajem vremena i okolnosti izgubili, a mnogo vam je znacila? Ne mislim pri tome na osobe koje ste namerno odbacili ili su Vas odbacile, koje su Vas povredile ili ste ih Vi povredili i vise nisu deo Vaseg zivota, vec ste jednostavno vremenom izgubili kontakt? Pomislite li nekada na njih, gde su sada, sta rade, cime se bave? Postoji li zelja u Vama da ih ponovo pronadjete i ucinite delom vase danasnjice?

Sticajem okolnosti sam se udaljila od nekih ljudi za koje sam bila vezana i koji su mi znacili i znace mi jos uvjek.Kada smo u mogucnosti tada se i vidimo ali se redovno cujemo i odrzavamo to prijateljstvo ,drugarstvo.Zbog cega mi je drago.Ipak tame negdje ima neko ko nekada pomisli na mene

Da postoje neke osobe koje sam sticajem okolnosti...il kao sto rece nedostatka vremena, jednostavno bacila u drugi plan, i jako mi je zao zbog toga, jer sam nekad provodila puno vremena s njima, a danas smo svi prezauzeti, i cujemo se al nije to vise kao nekad, i da ponese me nekad nostalgija, al na zalost nema povratka na staro, al i to je samo zivot i tako je i trebalo da bude, i da dodam, ko zna zasto je to dobro...al mogu ih smatrati prijateljima kao i oni mene.